01|08|2017 • Dom vojske • 20h

SVEČANO OTVARANJE FESTIVALA
NATALIA GUTMAN TRIO

Natalia Gutman – violončelo

Sviatoslav Moroz – violina

Dimitri Vinnik – klavir 

SCHUMANN Fantastični komadi op.73 za violončelo i klavir 

GRIEG Sonata za klavir i violinu op.45 c-mol

RAHMANJINOV Elegični trio br.1 g-mol

ŠOSTAKOVIČ Trio br.2 op.67 e-mol

Natalia Gutman spada među najcenjenije svetske muzičare. Publika i kritičari poznaju je kao „Kraljicu violončela“.
Njen prestiž ogleda se u mnogim uglednim nagradama koje je osvojila: Narodni umetnik SSSR-a (1991), Državna nagrada Ruske Federacije (2000), Krst zasluga prve klase Savezne Republike Nemačke (2005), Šostakovičeva nagrada (2002, 2013), Trijumfalna nagrada (2002), “Fellow of the Royal College of Music” u Londonu (2010), Nagrada udruženja nemačkih koncertnih direkcija (2012), Nagrada NEM u Firenci (2014).

Po završetku Moskovskog konzervatorijuma u klasi Galine Kozolupove, Gutman je nastavila postdiplomske studije sa Mistislavom Rostropovičem na Konzervatorijumu u Lenjingradu. Već pre završetka studija, u junu 1968. godine, Rostropovič je pozvao da se pridruži pedagoškom osoblju Moskovskog Konzervatorijuma. Od 1959. učestvovala je na raznim međunarodnim takmičenjima osvojivši te godine zlatnu medalju na Bečkom omladinskom festival. Slede prva nagrada na Međunarodnom takmičenju Dvoržak u Pragu (1962) i treća nagrada na takmičenju Čajkovski (1962), a 1967. godine zajedno sa svojim duo partnerom, pijanistom Aleksejem Nesedkinom, Gutman je dobila prvu nagradu na Minhenskom ARD takmičenju.

U Njujorškom Karnegi holu sjajno je debitovala 1969. godine, svirajući Blohovljev Šelomo i Prokofijevov končertino pod upravom maestra Leopolda Stokovskog. Po njenom povraku u Moskvu, ruske vlasti zabranjuju Gutmanovo putovanje u inostranstvo, te je tako njena internacionalna karijera zaustavljena narednih 10 godina. U Rusiji je pak njena solo karijera cvetala, a nastupala je i snilmala sa naju- glednijim sovjetskim dirigentima kao što su Kondrašin, Svetlanov, Roždestvenski i Temir- kanov.

Kao zaljubljenik u kamernu muziku formirala je važan muzički odnos sa izuzetnim violinistom Olegom Kaganom, koji je postao i njen muž. Zajedno su osnovali trio sa Svjatoslavom Rihterom koji je često nastupao i kao Natalijin duo partner. Ova grupa je nastupala I kao klavirski kvartet sa Jurijem Bašmetom, a kao klavirski kvintet sa Viktorom Tretijakovom. Zajedno su istraživali ceo repertoar kamerne muzike. Gutmanina i Kaganova izvanredna interpretacija Bramsovog duplog koncerta kao i veći deo njihovog klasičnog repertoara bili su veoma cenjeni. Oni su takođe angažovali brojne kompozitore kao što su Sofija Gubaidulina, Edison Denisov, Vasilij Lobanov i Tigran Mansurijan da pišu za njih. U kasnim sedamdesetim i osamdesetim godinama Alfred Šnitke posvetio je niz radova Gutmanovoj i Kaganu koji uključuju prvu sonatu za violinčelo, veliki koncert br.2 za violinu i violončelo (1981) i prvi koncert za violončelo (1984/5). Konačno, u decembru 1987.godine Gutman je dobila dozvolu da ponovo putuje van Sovjetskog Saveza te tako nastavlja svoju internacionalnu karijeru. Od tada je svirala u najprestižnijim dvoranama širom Evrope pod upravom velikih dirigenata kao što su Sergiu Čelibidake, Jurij Antonovič, Mistislav Rostropovič, Kurt Mazur, Volfgang Savališ, Bernard Haitink, Rikardo Muti, Juka-Peka Saraste i Gustavo Dudamel. Posebna muzička veza koja je izgrađena sa Klaudijom Abadom još ranih osamdesetih godina, rezultirala je brojnim nastupima pod njegovim vođstvom sa orkestrima kao što je Berlinska filharmonija, Evropski omladinski orkestar, orkestar Gustav Maler i orkestar Mocart. U periodu od 1992. do 2000. godine, zajedno sa Abadom, Gutman je priredila seriju “Berliner Begegenungen” u dvoranama Berlina.

Tokom godina, Gutman je napravila mnogobrojne snimke među kojima se izdvajaju oba koncerta Šostakoviča sa orkestrom Kraljevske filharmonije pod upravom Jurija Temirkanova (RCA Viktor), Dvoržakov koncert sa orkestrom Filadelfije pod upravom Volfganga Savališa (EMI), Koncert br.1 Šnitkea i Šumanov koncert sa orkestrom Londonske filharmonije pod upravom Kurta Mazura, a 2007. Godine i drugu verziju Šumanovog koncerta sa Klaudi- jom Abadom i Kamernim orkestrom Maler. Zajedno sa Marijom Majkl-Bajerle pokrenula je producenstku kuću „Live Classics“, sa namerom da objavi brojne snimke koncerata sa 15 Svjatoslavom Rihterom, Olegom Kaganom, Eliso Virsaladze, Jurijem Bašmetom, Vasiljem Lobanovim, Eduardom Brunerom i mnogim drugima.
Gutmanova je danas profesor na Moskovskom konzervatorijumu, na privatnom Bečkom univerzitetu i u Školi muzike u Fiesoli (Italija). Njeno vreme je podeljeno između koncerata širom Evrope, na Dalekom Istoku, Južnoj Americi i Sjedinjenim Američkim Državama gde nastupa kao solista sa orkestrima. Takođe izvodi Bahove svite, duo recitale i kamernu muziku sa njenim klavirskim triom (Svjatoslav Moroz, violina i Dimitrij Vinik, klavir). Širom sveta je priznata i kao istaknuti profesor majstorskih kurseva.

Sviatoslav Moroz počeo je da svira violinu sa svojih pet godina. Studirao je sa Olegom Kaganom na Konzervatorijumu u Moskvi. Nakon završenih studija radio je sa Žerarom Poletom na Pariskom konzervatorijumu. U Sjedinjene Američke Države preselio se 2000. godine. Hvaljen kao umetnik izuzetne individualnosti čiji je repertoar u rasponu od Baha do Šnitkea, Moroz je posebno cenjen zbog svojih moćnih interpretacija romantičarskog repertoara. Pojavljuje se kao solista sa mnogim priznatim orkestrima uključujući i Berlinsku filharmoniju. Moroz je takođe izvodio kamernu muziku sa mnogim svetski pozatim muzičarima uključujući Svjatoslava Rihtera, Mistislava Rostopoviča, Olega Kagana, Nataliju Gutman, Kim Kaškašian, Viktora Tretjakova i Borisa Berezovskog. Nedavno se među njegovim snimljenim materijalom našao Parnassus disc sa drugim klavirskim triom Šostakoviča koji je izveo sa Natalijom Gutman i Mikolom Šukom. Pored svoje izvođačke karijere ostvario je zapaženu karijeru i kao nastavnik, vodeći majstorske kurseve u Rusiji, Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Kao violinista Tria Gutman, ima zapažene snimke u diskografskoj kući “Live Classics”.

Dimitri Vinnik je svoje prve koncerte izveo kao pratnja svojoj majci, poznatom ruskom mecosopranu Emi Sarkisian. Nakon studija sa Levom Petrovim, Pavelom Mesnerom (pomoćnikom Emila Gilelsa) i Naumom Štarkmanom (jednim od poslen- jih učenika Konstantina Igumnova), završio je 1993. godine konzervatorijum Čajkovski u Moskvi sa svim pohvalama, i 1997. godine master studije na Visokoj školi za muziku u Minhenu u klasi Eliso Virsaladze. Prvu nagradu na međunarodnom takmičenju u Italiji u Kaltaniseti (9 Concorso international di Esecuzione Musicale) osvojio je 1992. godine.

Nastupao je kao solista i kamerni muzičar na različitim međunarodnim festivalima: Oleg Kagan Musikfest u Krojtu (kao solista sa Minhenskim kamernim orkestrom, 2008), Festival kamerne muzike Libek, Chamber Music connects the World u Kronbergu, kulturno leto Villa Musica u Majncu, Muzički festival u Frankfurtu na Odri, Moskau an der Isar u Minhenu, Kuhmo Chamber Music Festival u Finskoj, Fetes muscales a la grange de Meslay u Tursu, festival Oragerie de Sceaux , Festival international de Colmar i festival Hommage a Schostakovich et Schnittke u Parizu. Zapaženi su njegovi nastupi u okviru Festivala savremene muzike u Udinama i na Festival di musica da camera u Bergamu, međunarodnom festivalu Hommage a Oleg Kagan u Moskvi i na Sviatoslav Richter Festivalu u Taurusu (Rusija), te muzičkom festivalu Classic on the mountains u Sjedinjenim Američkim Državama i na Festival internacional de musica u Maputu (Mozambik).

Koncertirao je u Salle Gaveau (Pariz), u okviru prezentacije Societe des Grands Interprets u dvorani Viktorija (Ženeva), nastupao je u Moskovskom Kremlju i u Minhenskoj rezidenciji, u Kijevskoj filharmoniji, Donjem Novgorodu i Voronežu (Rusija), na Letnjim koncertima u palati Pomersfelden, na dobrotvornom koncertu Fondacije princeze Kire od Pruske u zamku Hoencolern, u okviru serije konverata fondacije Belajef u Hamburgu i Blackheath sundays u Londonu. Redovno je izvodio koncerte za fondaciju Jehudi Menjuhina Live Music Now i za koncertno udruženje Minhena. Brojni koncerti vodili su ga kroz Nemačku, Italiju, Rusiju, Ukrajinu, Švarcarsku, Finsku, Francusku, Češku, Austriju, Englesku i Sjedinjene Američke Države.

Intenzivno umetničko prijateljstvo sa Natalijom Gutman i Svjatoslavom Morozom vodilo je do osnivanja Gutman tria 2001. godine. Veliko iskustvo u oblasti kamerne muzike stekao je, između ostalog, u zajedničkom stvaranju muzike sa violončelistkinjom Tatjanom Vasil- jevom, violinistom Markom Lubotskim, klari- netistom Karijem Krikuom i oboistom Ivanom Podiomovom, kao I Minhenskim i Gruzijskim kamernim orkestrom I solistima-duvačima orkestra Minhenske filharmonije.